Sebe sam uvek doživljavao kao nekoga ko je zainteresovan za razne vidove kreativnih aktivnosti, pre svega muziku i likovnu umetnost.

Taj poriv za stvaranjem me je na kraju odveo na put programiranja, jer sam uvideo da je to veoma kreativan posao, uz pomoć kodova dobijati slike i razne interaktivne sadržaje. Tu je potraga za nekim profesionalnim utočištem prestala. Trentno sam sublimirao sve što je kreativna industrija i na toj simbiozi eksploatišem lavinu ideja koje se rađaju svakodnevno.

Trenutno sam 42-godišnjak, koji ima neku viziju da sve svoje najbolje ideje ostvari u naredinih 3 do 5 godina. Da u naredne dve ili tri godine kupim neko malo parčence zemlje sa druge strane dunavske obale, u odnosu na Novi Sad i da u lepoti Srema nalazim momente opuštanja. Da na toj zemljici sam sagradim neku drvenu baraku u koju mogu da se sakrijem od kiše i da preko vikenda prespavam. Da mogu da vodim decu da dišu u prirodi i da mogu pod kajsijom koju ću posaditi da se skrijem u hlad i da otvorim lap top i da radim i uživam u isto vreme. Da to je moguće 🙂

Da se vratimo malo unazad….

U nekoj mladosti posle srednje škole kada je nagon ka spoznaji sebe najjači moja glavna preokupacija je bila muzika. Posle neuspelog studiranja na Višoj poslovnoj školi, koju sam upisao iz meni nepoznatih razloga, pohađao sam jednogodišnju školu tonske realizacije, pored sviranja želeo sam da prodrem u same tajne obrade zvuka. U to vreme me je „potrefila“ i vojna obaveza i tu je delić sudbine koje je sve povezao.

U vojsci sam bio vezista i naučio sam jako dobro slepo kucanje, za taj uspeh dobio 7 dana nagradnog odsustva…Taj detalj, taj skill me je usmerio kasnije na programiranje, kada sam hteo da promenim neke životne okolnosti, da promenim posao i pravac uopšte, uplalila se neka lampica u glavi i povezala slepo kucanje sa tim da je to veoma spojivo sa programiranjem, plus druga naginjanja na dizajn su odredila moj put kojim trenutno koračam. Ali taj klik se desio posle otprilike 7 godina rada za iskusnog preduzetnika od koga sam naučio dosta toga, a pre svega da je uspeh u nekom poslu jedno veliko odricanje i nepokolebljivo, uporno i dugogodišnje angažovanje na realizaciji ideje. Pored tih lekcija imao sam i sopstveno iskustvo sopstvene firme i to u dva navrata…

Prvi nesupeli biznis je bio radio stanica, prvo je to bio Studentski radio Jesenjin, a zatim sa promenim imena SFM, studentski FM. Pošto sam imamo partnere u poslu tu je prića specifična, bilo nas je troje, a to je nezgodno iz razloga, što ako su 3 čoveka u 3 razllićita filma, teško je to izrežirati. Nismo se razumeli, prvo ja sam naginjao isključivo pristupu promovisanju kulture i umetnosti, dok su ostali partneri bili drugačiji. Jedan je bio sanjar koji je bio izvan trenutnog vremena, a treći je bio najsvesniji da je suština prodati reklame, tako da to nije moglo da uspe, imali smo uspeh jer smo bili bezkompromisni i sasvim originalni, ali to nije dovoljno za uspeh, ta lekcija mi je bila značajna za posao uopšte. Propadaju veoma dobre ideje, jer od ideje do realizacije postoji mnogo koraka.

Posle sam držao prodavnicu Hobby dućan, tri godine je trebalo da stvar propadne 🙂 prvo nismo svi za trgovce, mada je moja nit vodilja bila da ja prodajem slikarski i hobby materijal, da bih sam imao jeftinije sirovine za ručne radove kojim sam se bavio. Restaurirao sam nameštaj i pravio razne suvenire uglavnom od drveta, magnete za frižidere, stalke za sveće. stolove, stolice, ormare……Voleo sam da starim stvarima udahnem novi život, a voleo sam i da stvaram potpuno nove stvari, tu sam negde malo izglancao taj neki osećaj za dizajn. Link do facebook stranice iz tog vremena je na ovom linku.

Motivacija

Posle 2 neuspešna biznisa i 7 godina posle tih avantura i rada u firmi, okrenuo sam novi list. Posle propadanja firme Hobby Dućan sam radio još neko vreme, izrađivao drvene igračke i prodavao ih preko Fejsbuka i platforme Etsy, najpoznatije svetske platforme. Došla je na red treća sreća, iz radnog odnosa sam otvorio firmu Websites Workshop, posle nešto više od pola godine učenja programiranja, i svega 2 ili 3 urađema projekta. Nisam bio siguran u uspeh, za koji generalno ne postoji igra na „siguricu“, dobijao sam savete tipa, prvo razviješ posao pa otvaraš firmu itd….To ima smisla, ali sa druge strane, kako da razviješ firmu koju nemaš, tako da sam se odvažio i neću lagati i pričati bajke da je to bio ni lak put niti da je završen. Preduzetnički put uvek vijuga i potrebno je imati veoma veliku energiju.

Najvažnije u dostizanju bilo kakvog cilja je ogroman rad….

Ja sam kao zaposlen, pored žene i malog deteta, učio noću do 1 pa i 2 sata, a isto tako za vreme posla učio u pauzama, kupio tablet i kucao kod dok doručkujem, pijem kafu…itd….Svaki trenutak koji bi uspeo pretvorio bih u učenje. To nešto žellim sada da prenesem na ljude koje obučavam u školi IT Fusion, da im pomognem da shvate, da treba dati više od nekog prosečnog truda, već treba uložiti veliki trud i napor.

Ja sam krenuo u početku tako što sam rodbini i prijateljima izrađivao besplatno sajtove, i to desetine komada 🙂 Morao sam da stvorim neki portfolio, a morao sam i da to znanje koje sam sticao i praktično prekalim, to je veoma važno. Pošto sam krenuo da radim u poznijim godinama programiranje posle 35te godine bilo je malo lakše jer su ljudi iz moje generacije imali svoje biznise, bili zaposleni na mestima sa kojih su mogli da mi prebace poslove. Ključno je da nisam čekao da poslovi padnu sa neba, već sam pokušavao da dođem do posla kako sam znao i umeo. Problem mlađih ljudi i generalno je što čakaju da im neko „da“ posao, to je malo zaostavština komunizma gde nije bilo važno sam uraditineke stvari već preko leđa sistema i veza su se nameštale stvari. Sad je sve mnogo teže, ali zato uspeh ima mnogo veći lični doprinos, mnogo manje funckionišu ti korupcioni metodi, ali ih i dalje naravno ima.

Prvi posao u IT firmi

Prvi posao je došao u vreme kada sam imao svoju firmu i radio sam paraleleno. Preko preporuke sam ušao u firmu, prijetelj me je preporučio svom prijatelju, tj gledali su moje neke sajtove i pozvali me na razgovor. To iskustvo je bilo značajno jer sam uvideo i prihvatio rupe koje sam imao u znanju i krenuo da ih otklanjam. Radeći sam u početku izbegavao sam ono što ne znam, pravo sam dobre sajtove, ali samo u okviru znanja koje sam imao. Tada sam shvatio da prosto mora da se prate industrijski standardi i od tada učim bez prestanka i to mi pričinjava zadovoljstvo.

Edukacija

U edukacija sam ušao uz pomoć brata Alekandra, koji me je povezao sa udruženjem Novosadska ženska inicijativa, gde smo radili projekat Edukacije žene iz osnova programiranja, gde su dolazile nezaposlene žene iz 10 opština iz Vojvodine. To prvo iskustvo je bilo značajno, naslutio sam patern, kako naučiti ljude programiranju. Kako sam sam mnogo tragao i potrošio dosta vremena i energije idući zaobilaznim putevima, kliknulo mi je da je u stvari put jednostavan. Mora se ići redom i učiti temeljno, a najbolje je krenuti od Front end programiranja jer je najbrže primenjivo u praksi i može da se lako radi i kao freelnace posao, gde ne zavisimo od nikoga već isključivo od svog znanja i truda.

Dolaskom u školu IT Fusion na mesto predavača Front end tehnologija, počeo sam ozbiljno da ulazim u priču edukacije i sada se trudim jako na tom polju, razvijam i svoju platformu za online učenje, i nadam se da ću je u narednih meseci lansirati, tj hoću sigurno. Uskoro ću raditi i još dva kursa u školi IT Fusion, jedan je WordPress kurs, a drugi je Full Stack Development kurs.

Cela priča koje je ideja ovog bloga je skup priča koje povezuju sve životne cikluse i povezuje ih jedan neprekinut niz iskustava koja čine život interesantnim. Pričaću ovde o svom životu i preskakati decenije, ali ću se truditi da pomognem ljudima kako da spoje posao i zadovoljstvo pre svega kroz svoje iskustvo.
Deliću i znanje i pisati o veb dizajnu i programiranju. A kao biće zajednice osećam i zadovoljstvo kada mogu da podelim nešto što će nekome pomoći i biti od koristi.