Nepostojeće ključne reči – SEO zamka koja ti pojede vreme, a ne donese saobraćaj

6. januar 2026.

Nepostojeće ključne reči – SEO zamka koja ti pojede vreme, a ne donese saobraćaj

• SEO

Postoji jedna SEO greška koju viđam stalno – pogotovo kad neko “na brzinu” radi optimizaciju ili je radi „odokativno“ nasumično na nekakav osećaj, bez plana i bez istraživanja.

Ta greška se zove nepostojeće ključne reči.

Ne u smislu da ta reč ne postoji u jeziku, nego u smislu da ne postoji u glavama ljudi samim tim ni u pretrazi tj niko je ne kuca, niko je ne traži, Google nema šta da ti odgovori.

I onda dobiješ klasičan scenario: napišeš tekst, središ naslove, ubaciš “ključnu reč” 20 puta… i ništa. Nema poseta. Nema upita. Nema prodaje. Samo potrošeni sati.

Hajde da rastavimo ovo na proste delove.

Šta su “nepostojeće” ključne reči (u praksi)

To su ključne reči ili fraze koje:

• imaju 0 ili jako mali broj pretraga (u realnom svetu)
• zvuče logično tebi, ali ne zvuče prirodno korisniku
• nastanu iz “ja bih to ovako nazvao”, umesto iz “kako ljudi stvarno pitaju”

Najčešće se pojave kad neko radi SEO na osećaj, bez provere.

Primeri kako to izgleda:

• Ti napišeš: “digitalna prezentacija poslovanja”
  Ljudi kucaju: “sajt za firmu cena”, “izrada sajta”, “web sajt za biznis”
• Ti gađaš: “ekološki edukativni koncept radionice”
  Ljudi kucaju: “eko radionice za decu”, “radionice ekologije škola”
• Ti pišeš: “premium WordPress optimizacija performansi”
  Ljudi kucaju: “ubrzanje wordpress sajta”, “wordpress spor”, “kako ubrzati sajt”

Razlika je mala na papiru, ali ogromna u rezultatima.

Zašto se ovo dešava (i zašto je toliko često)

1) Mi koristimo “stručni” jezik, a ljudi koriste “narodni”

Korisnik ne razmišlja kao SEO stručnjak, nego kao osoba koja hoće rešenje sad.

On neće ukucati “optimizacija performansi web rešenja”, nego: “sajt mi je spor”.

2) Izmišljamo nazive usluga umesto da ih prevedemo na pretragu

Usluge često imaju “brend” naziv u ponudi, ali taj naziv niko ne traži.

Ako u ponudi piše “Growth paket”, Google ne zna šta je to. A ljudi ne kucaju “growth paket”.

3) Fokusiramo se na “lepe” fraze umesto na namere

SEO nije poezija. SEO je: šta osoba želi i kako to kaže.

Ključna reč bez namere je kao bilbord u šumi.

4) Ne proverimo ništa – samo krenemo da pišemo

I to je najveći problem: bez provere lako upadneš u situaciju da optimizuješ nešto što niko ne traži, pa samo trošiš vreme i resurse.

Kako da prepoznaš da si upao u ovu zamku

Evo brzih signala:

• Imaš tekstove, ali nema impresija u Google Search Console
• Ima impresija, ali CTR je mizerno nizak (ljudi ne klikću)
• Reč “zvuči pametno”, ali kad je kažeš naglas – deluje neprirodno
• Kad ukucaš svoju frazu u Google, dobiješ:
  • čudne rezultate koji nisu “tvoja tema”
  • ili jedva nešto relevantno
• Ne možeš da zamisliš da neko to kuca na telefonu, u žurbi

Predavanje na teme digitalnog marketinga na WordPress meetupu u Šapcu. SEO je deo kompletne usluge digitalnog marketinga i kao takav je veoma važan za vaš budžet. PS pronašao sam ovu fotografiju pa eto moram da je ubacim 🙂

Kako da biraš ključne reči koje stvarno postoje

Ne moraš da budeš SEO ninja. Treba ti samo sistem.

Korak 1: Kreni od pitanja, ne od “ključne reči”

Najbolji početak je: šta bi korisnik pitao?

Umesto:

• “optimizacija sajta”

Pitaj:

• “Zašto mi je WordPress spor?”
• “Koliko košta ubrzanje sajta?”
• “Šta prvo optimizovati: slike, pluginove, hosting?”

To su naslovi koji imaju smisla i za čoveka i za Google.

Korak 2: Proveri kako ljudi zapravo formulišu pretragu

Brzi načini (bez plaćenih alata):

• Google autocomplete (kucaš pa vidiš predloge)
• “People also ask” (Pitanja koja ljudi postavljaju)
• “Related searches” na dnu strane
• Google Trends (da vidiš da li nešto uopšte postoji kao pojam)

Korak 3: Ukucaj frazu i pogledaj rezultate (SERP reality check)

Ovo je brutalno koristan test.

Ako ukucaš frazu i vidiš da Google izbacuje rezultate koji nemaju veze s tobom – pogrešna je fraza ili pogrešna namera.

Primer:
Ako ti nudiš “izrada sajtova”, a na tvoju frazu izlaze PDF dokumenti i definicije – to nije komercijalna pretraga.

Korak 4: Gledaj Search Console

Ako već imaš sadržaj, Search Console ti bukvalno kaže:

• za koje upite se prikazuješ
• šta dobija impresije, a šta ne dobija ništa
• gde imaš šansu da odeš sa pozicije 12 na 5 (što je ogromno)

I tu često vidiš pravo stanje: ti si mislio da te ljudi traže za “X”, a zapravo te nalaze preko “Y”.

Korak 5: Biraj “normalne”, ali precizne fraze (long-tail pobeda)

Nekad je bolje imati 50 poseta od ljudi koji stvarno hoće to što nudiš, nego 500 poseta koji su tu slučajno.

Umesto opšte:

• “web dizajn”

Idi na:

• “izrada sajta za apartmane”
• “wordpress ubrzanje cena”
• “seo za lokalni biznis Novi Sad”
• “izrada sajta za perionicu”

To su upiti sa jasnom namerom.

Mini primer iz prakse (da bude jasno)

Recimo da imaš sajt za apartmane.

“Nepostojeća” ključna reč bi bila nešto poput:

• “ekskluzivni smeštajni kapaciteti sa udobnošću”

Ljudi zapravo kucaju:

• “apartman Rab blizu plaže”
• “smeštaj Rab parking”
• “apartmani Rab cena”
• “studio apartman Rab 2 osobe”

I sad vidiš poentu: korisnik traži rezultat, ne opis iz brošure.

Kratka checklista pre nego što napišeš sledeći tekst

Pre nego što objaviš članak ili stranicu, pitaj sebe:

• Da li bih ja ovo ukucao na telefonu?
• Da li Google autocomplete predlaže nešto slično?
• Kada ukucam frazu, da li rezultati liče na ono što nudim?
• Da li Search Console već pokazuje slične upite?
• Da li fraza opisuje nameru (kupovina / upit / problem), a ne “marketinški slogan”?

Ako na 2–3 pitanja nemaš dobar odgovor — stani i preformuliši.

Šta je na kraju stvarno bitno

“Nepostojeće” ključne reči su najgori tip SEO posla: deluje kao da radiš nešto korisno, a zapravo optimizuješ prazninu.

SEO nije “ubaci ključnu reč”. SEO je: pogodi kako korisnik razmišlja, kako pita i šta želi da uradi.

Ako to pogodiš, Google ti samo bude pojačalo.

Ako želiš da završimo u komentaru praktično: napiši 3 ključne reči/fraze za koje bi voleo da se rangiraš, pa ću ti predložiti realnije varijante koje ljudi zaista kucaju (i ideje za naslove tekstova).