Python – Kompletna istorija najvažnijeg programskog jezika savremenog doba

28. septembar 2025.

Python – Kompletna istorija najvažnijeg programskog jezika savremenog doba

• Programiranje
• Python

Ovaj članak je izazvan dokumentarnim filmom o Pythonu koji je na dnu teksta, kako već 3 godine „konzumiram“ Python i oduševljen sam svim što mi je on doneo u programerskom životu moram sam napraviti uvod, nisam hteo samo da šerujem video. Imate i tekstualnu storiju o samom Python programskom jeziku, sve sa naslovnom fotografijom duksa koji sam napravio na temu Pythona. Python „klan“ ili bilo koja druga zajednica ima svoje simbole, tako da sam i sam želeo da imam duks sa amblemom svog klana. I već neko vreme sam u razmišljanju o pokretanju Python zajednice u Novome Sadu, koja je i postojala sve sa konferencijom. No vreme će pokazati. Za sada evo teksta, pa ko voli nek izvoli 🙂

Vežite se krećemo…

Python je danas neosporno jedan od najvažnijih programskih jezika na svetu, pokretač revolucije u oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja i analize podataka. Od skromnih početaka kao hobističkog projekta tokom Božićnih praznika 1989. godine, Python se transformisao u jezik koji pokreće sve od Google pretrage do Netflix preporuka. Ovo je priča o tome kako je jedan holandski programer stvorio jezik koji je promenio svet računarstva.

Začeci i nastanak Python-a u zimskom odmoru 1989.

Priča o Python-u počinje u Amsterdamu, u istraživačkom centru CWI (Centrum Wiskunde & Informatica) gde je radio Guido van Rossum, holandski programer rođen 31. januara 1956. godine u Hagu. Guido je prethodno radio na ABC programskom jeziku, koji je bio dizajniran za obrazovanje ali je imao značajne ograničenja.

Tokom decembra 1989. godine, dok je radio na Amoeba distribuiranom operativnom sistemu, Guido je shvatio da mu je potreban skriptni jezik koji bi kombinovao pristupačnost ABC-a sa mogućnostima C jezika. Postojeći jezici poput Perl-a nisu ispunjavali njegove zahteve – Perl je bio teško čitljiv i teško razumljiv godinu dana nakon pisanja koda.

Tokom Božićnih praznika 1989. godine, Guido je odlučio da pokrene eksperiment. „Jednog Božića, možda je to bilo 1989. godine, odlučio je da provede vreme dizajnirajući i praveći novi programski jezik za operativni sistem zasnovan na principima koje je naučio tokom rada na ABC projektu“, kako je objašnjeno u dokumentarcu.

Filozofija dizajna – Čitljivost iznad svega

Python je od samog početka dizajniran sa jasnom filozofijom – kod treba da bude čitljiv i razumljiv. Jedna od najupečatljivijih karakteristika koju je Python nasleđivao od ABC jezika je korišćenje indentacije (uvlačenje koda) za grupisanje naredbi umesto vitičastih zagrada.

„Najistaknutija karakteristika koju je Python pozajmio od ABC-a je zapravo korišćenje indentacije za grupisanje naredbi“, objasnio je Guido. Ova odluka je učinila Python kod vizuelno jasnijim i prirodnijim za čitanje.

Filozofija Python-a je kasnije kodifikovan u čuveni „Zen of Python“ koji je napisao Tim Peters 1999. godine:

• Lepo je bolje od ružnog
• Eksplicitno je bolje od implicitnog
• Jednostavno je bolje od složenog
• Složeno je bolje od komplikovanog
• Čitljivost se računa
• Trebalo bi da postoji jedan – i po mogućstvu samo jedan – očigledan način da se nešto uradi

Prva objava i rast zajednice (1991-1994)

Prva verzija Python-a (0.9.0) je objavljena u februaru 1991. godine na Usenet mreži – jedinom načinu distribucije softvera u to vreme. Proces objave je bio kompleksan – kod je trebalo kompresovati, konvertovati u ASCII format i podeliti na 21 deo zbog ograničenja veličine postova na Usenet-u.

Ubrzo nakon objave, Guido je počeo da prima povratne informacije od programera širom sveta. Među prvim korisnicima bio je i tim iz Johnson Space Center-a koji je Python koristio za simulacije letova i alate za shuttle program.

Ključni trenutak za Python zajednicu bio je prvi workshop 1994. godine u Gaithersburg-u, Maryland. Na ovom skupu od 20 ljudi, organizovanom u bezprozorskoj zgradi NIST-a, rođena je Python zajednica. Guido je bio prisutan i direktno je implementirao predložene funkcionalnosti tokom samog workshop-a.

Institutcionalizacija – CNRI i nastanak BDFL koncepta

1995. godine, Guido je dobio ponudu da se pridruži Corporation for National Research Initiatives (CNRI) u Virginiji. CNRI je bila idealno okruženje za razvoj Python-a jer je njihova misija bila promovisanje internet infrastrukture i otvorenih projekata.

Tokom ovog perioda nastao je i termin „Benevolent Dictator for Life“ (BDFL). Barry Warsaw je predložio da se Guido nazove „Benevolent Dictator“, a Barry je dodao „for Life“. Ovaj title je odražavao Guido-ovu ulogu konačnog arbitra u odlukama o pravcu razvoja Python-a.

„Sve ideje su dobrodošle, ali ja ću birati koje ideje verujem da su ispravne za dodavanje u jezik„, objasnio je Guido svoj pristup.

Naučna revolucija – Python u data science

Krajem 1990-ih, Python je počeo da privlači pažnju naučne zajednice. Travis Oliphant, koji će kasnije kreirati NumPy, započeo je korišćenje Python-a 1997. godine za procesiranje medicinskih slika.

„Python je imao suprotno iskustvo od Perl-a. Godinu dana kasnije, dakle 1998, vratio sam se da pogledam kod koji sam napisao i mogao sam da ga čitam. Razumeo sam šta sam uradio“, rekao je Travis.

Ova čitljivost je bila ključna za naučnu zajednicu gde istraživači moraju da razumeju i dele svoj kod. Python je postepeno razvio moćan ekosistem biblioteka za numerička izračunavanja:

• NumPy za brze nizovne operacije
• SciPy za naučna izračunavanja
• Pandas za analizu podataka
• Matplotlib za vizualizaciju

Era dot-com buma i oporavak (2000-2005)

Python 2.0 je objavljen u oktobru 2000. godine sa značajnim poboljšanjima uključujući list comprehensions, garbage collection i Unicode podršku. Međutim, Guido-ova karijera je uskoro doživela turbulenciju.

2000. godine, Guido je napustio CNRI i pridružio se startup-u BeOpen.com. Kompanija je propala za manje od godinu dana, ostavljajući Python tim bez posla. U kritičnom trenutku, Digital Creations (kasnije Zope Corporation) je ponudila posao celom Python timu.

„To je bio neverovatno srećan spas“, rekao je Guido. „U retrospektivi, to je bila stvarno kritična tačka u Python-ovom životu.„

Osnivanje Python Software Foundation (2001)

Da bi se zaštitio od budućih korporativnih pretnji, 2001. godine osnovana je Python Software Foundation (PSF) – nezavisna neprofitna organizacija sa misijom da:

„Promoviše, zaštiti i unapredi Python programski jezik, te podrži i olakša rast raznolike i međunarodne zajednice Python programera.“

PSF je postala vlasnik Python trademark-a i osigurala je da jezik ostane slobodan i otvoren za sve. Fondacija upravlja:

• PyCon konferencijama širom sveta
• PyPI (Python Package Index) sa preko 570.000 paketa
• Infrastrukturom za razvoj Python-a
• Grant programima za podršku zajednice

Web revolucija i rast popularnosti (2005-2010)

Python je doživeo značajan rast sa pojavom web razvoja. Dropbox, osnovan 2007. godine, bio je među prvim velikim kompanijama koje su izgradile celu platformu na Python-u. Drew Houston, osnivač Dropbox-a, objasnio je zašto su izabrali Python:

„Možete razvijati programe mnogo brže u Python-u jer je jezik višeg nivoa i vrlo čist i lak jezik, tako da smo mogli biti mnogo konkurentniji od drugih kompanija koje su pisale u Java-i ili C++ ili Perl-u.“

Python je takođe privukao Guido-a van Rossum-a lično – 2013. godine pridružio se Dropbox timu gde je radio sedam godina, duže nego što je radio u Google-u.

Data Science revolucija (2009-2015)

Oko 2009-2010. godine, Python je postao centralan za nastajuću data science revoluciju. Peter Wang i Travis Oliphant su osnovali Continuum Analytics (kasnije Anaconda) nakon što su shvatili da je glavni problem instaliranje kompleksnih naučnih biblioteka.

Anaconda distribucija je rešila ovaj problem pružajući „one-click“ instalaciju za ceo Python data science stack. „Mislim da smo stvarno učinili Python super popularnim“, rekao je Peter Wang.

Python je postao dominantan u:

• Machine Learning sa bibliotekama poput scikit-learn, TensorFlow, PyTorch
• Data Analysis sa Pandas i NumPy
• Visualization sa Matplotlib, Seaborn, Plotly
• Big Data sa integracijama za Spark i Hadoop

Velika tranzicija – Python 2 vs Python 3 (2008-2020)

Python 3.0 je objavljen u decembru 2008. godine sa velikim promenama koje nisu bile kompatibilne sa Python 2. Cilj je bio uklanjanje nedoslednosti u jeziku, ali tranzicija je bila daleko težja nego što je očekivano.

Problem je bio što je tranzicija bila „sve ili ništa“ – sve biblioteke i ceo kod je moralo istovremeno da se konvertuje. „Zajednica je rekla: ‘Ne, ne vredi. Ubijte ga. Neće raditi'“, opisao je otpor zajednice.

Ova situacija je trajala više od decenije. Python 2.7 je zvanično prestao da se podržava 1. januara 2020. godine, ali tranzicija na Python 3 je bila postepena i često bolna. Danas se Python 3 smatra superiornim, ali ta tranzicija je bila jedna od najkontroverznijih odluka u istoriji programskih jezika.

AI era i dominacija (2015-danas)

Sa eksplozijom mašinskog učenja i veštačke inteligencije, Python je postao nezamenjiv. Veliki tech giganti su masovno adoptirali Python:

Google

Python je jedan od tri zvanična server-side jezika u Google-u (pored C++ i Java). Koristi se za:

• Search algoritme
• YouTube backend
• Google Cloud platformu
• AI/ML projekte kroz TensorFlow

Netflix

Python pokreće Netflix preporuke, analizu podataka i backend servise:

• Content recommendation engines
• A/B testiranje
• Real-time analiza podataka
• Automation scripts

Meta (Facebook)

Python se koristi za:

• Instagram backend (gotovo u potpunosti napisan u Python-u)
• API integracije
• Data analysis
• Machine learning pipelines

Microsoft

Od 2020. godine, Guido van Rossum radi u Microsoft-u kao Distinguished Engineer:

• Visual Studio Code Python podrška
• GitHub Copilot
• Azure Data Science platforme
• Excel Python integracija

Trenutno stanje i statistike

Prema najnovijim istraživanjima za 2025. godinu:

• TIOBE Index: Python je #1 sa 23.28% popularnosti
• Stack Overflow Survey 2025: 57% developera koristi Python
• GitHub: Python je postao najpopularniji jezik prevazilazeći JavaScript
• Job Market: Preko 530,000 Python pozicija u SAD

Python dominira u:

• AI/ML: 41% Python developera koristi jezik za machine learning
• Data Science: Glavni jezik za analizu podataka
• Web Development: Django i Flask frameworks
• Automation: DevOps i system administration
• Scientific Computing: Istraživanja i akademija

Trenutno upravljanje i budućnost

Nakon što je Guido van Rossum abdicirao sa pozicije BDFL-a u julu 2018. godine, Python se upravlja preko:

Python Steering Council: 5-člano telo koje bira Core Development team
Python Software Foundation: Neprofitna organizacija koja upravlja infrastrukturom
Core Developers: Oko 90 aktivnih developera sa commit pristupom

Python 3.13 je najnovija verzija (avgust 2025) sa kontinuiranim poboljšanjima u:

• Performance optimizacije
• Async/await funkcionalnosti
• Type hinting poboljšanja
• Better error messages

Nasleđe i uticaj

Python je prošao neverovatan put od hobističkog projekta do jezika koji pokreće moderne tehnologije. Njegova filozofija čitljivosti, otvorene zajednice i praktičnosti čini ga jedinstvenim u svetu programiranja.

Kao što je rekao Guido van Rossum: „Nikad nisam očekivao Python-ov uspeh. Python je preuzeo svet.“ Danas se Python koristi svuda – od Mars rovera (robotsko vozilo koje se šalje na Mars kako bi istraživalo površinu planete) do smartphone aplikacija, od naučnih istraživanja do Hollywood visual efekata.

Priča Python-a je ujedno i priča o snazi open source zajednice, važnosti dobrog dizajna i tome kako jedan čovek sa jasnom vizijom može promeniti svet. U eri veštačke inteligencije, Python nastavlja da bude jezik koji omogućava inovacije i čini složeno jednostavnim.

Video dokumentarac koji sam uključio u članak upotpunjuje priču. Pogledajte „Python: The Documentary | An origin story“ koji detaljno prati ovu fascinantnu istoriju kroz intervjue sa Guido van Rossum-om i ključnim učesnicima Python zajednice.