Šanse ne dolaze kao gotov proizvod
Razvoj ideja i poslovnih šansi je moja pasija. Neuspeh nije gubitak svega već u najmanju ruku škola.
Imao sam neuspeh da krenem od neuspeha to je poštenije – napravio sam prodavnicu u Novom Sadu Hobby dućan koja je pukla i plaćao sam kredit da izmirim zaostali porez….Ali to je bila škola koja se ne može naučiti iz knjiga ili na nekom fakultetu. Imao sam uspehe gde sam sa za par meseci rada zaradio par desetina hiljada evra. No ono što moram sad priznati mene uopšte ne „trigreruje“ novac nego razvoj ideja pre svega, a posledica bi trebale biti poslovne šanse.
I to je zapravo problem onaj ko ne voli novac kako može da ga zarađuje to je paradox, ali porodica i obaveze prema onima koje izrodimo nas teraju da malo razmišljamo tržišno. Mene ni porodica nije dovoljno tome naučila, jer čovek se rađa sa nekim svojim nastrojenjem. Ja sam rođen tako da nikada nisam radio stvari koje su vezane za sticanje. Do dana kada sam moramo nešto da smislim jer mala devojčica Jovana koju sam rodio ipak zaslužuje neki normalan život. I tada sam rekao ok nisi sposoban da zarađuješ od umetnosti, pređi na nešto unosnije i onda sam naučio programiranje. Svaku noć posle 9 do 1 – 2 noću dok porodica spava ja sam učio…I dalje učim i zato sad više neću imati „milosti“ prema onima koji žele nešto dobro, a ja mogu to da omogućim. Kad uđeš u prodavnicu imaš i jeftinu i skupu čokoladu pitanje je samo koliko možeš da se „pružiš“. Sve ima svoje, sećam se izreke ako ne znaš šta je dobro znaš šta je skupo. Nije pravilo apsolutno, ali prilično istinito.
Napravio sam hrpu besplatnih sajtova rodbini, prijateljima čak i onima koji mi nisu niko i ništa i činiću to i dalje onim ljudima koji su mi dragi i dati svoj doprinos onima kojima je pomoć potrebna. Ali nikada više na svoju štetu tj ako nemam vremena neću vam pomoći, ako je meni pomoć neophodnija gledaću prvo sebe…..
Posle ovog fleša koji me je podstakao na pisanje ovog teksta idemo na ono što je malo neutralnije tj da pokušam da podelim neku mudrost iz truda koji traje deceniju i koji me je svašta naučio, pa kaže….
Probao sam razne stvari.
Neke su prošle odlično. Neke – pa, i ne baš. A neke su se samo tiho povukle negde u ćošak, da sačekaju neko drugo vreme, možda drugu verziju mene.
I to je u redu.
Jer sam shvatio jednu stvar – ništa nije uzalud.
Svaki pokušaj je mali korak ka nečemu. Ne mora odmah da bude spektakularno, ne mora da napravi buku, ne mora da se monetizuje do kraja godine. Dovoljno je da me pomeri. Da me nečemu nauči. Da me upozna sa nekim novim. Da mi pokaže u čemu nisam dobar – i u čemu možda jesam, ali nisam znao.
Ideje ne umiru – samo se transformišu
Ponekad mi se desi da mi neka stara ideja pokuca na vrata dok radim nešto sasvim deseto. I shvatim: e, pa ova ideja nije bila glupa – samo je došla prerano. Ili sam ja tada bio u pogrešnom mindsetu. Ili sam krenuo iz pogrešnog ugla.
Zato više ne brišem ništa. Sve čuvam – skice, domene, beleške, pokušaje. Neke projekte sam gasio, pa im se posle godina vraćao sa više znanja i manje sujete. I to je bio pravi trenutak.
Neuspeh je vežba – ne presuda
U nekom trenutku prestaneš da meriš stvari samo kroz uspeh i novac. Počneš da meriš kroz rast. Kroz kontakte. Kroz ideje koje se povezuju. Kroz činjenicu da si danas pametniji nego juče jer si probao da uradiš nešto novo.
A to je ogromna stvar.
U nekom paralelnom univerzumu možda sam uspeo sa nekom idejom koju sam ovde batalio. Možda nije ni važno. Jer ovaj univerzum mi je dao lekcije koje tamo ne bih dobio.
Šanse ne dolaze kao gotov proizvod
Ne čekam više savršenu ideju. Ni idealan trenutak. Dovoljno je da je nešto dovoljno dobro da krenem, pa ću putem doterivati. Jer šanse se stvaraju u hodu, ne u teoriji. Dok se mrdaš, dok pričaš, dok učiš – desi se nešto.
Meni su se najbolje stvari desile tako što sam radio nešto skroz deseto.
Na nekim neuspešnim ili osrednjim projektima sam upoznavao ljude sa kojima nastavio nove stvar i moram reći još nešto nekada odbačene ideje su mi fetiš da se ožive, jedna u obliku Banke hrane se vraća uskoro.
Garancija uspeha
Ne postoji garancija da će nešto uspeti.
Ali postoji garancija da ćeš, ako stalno pokušavaš, jednom pogoditi. Možda ne ono što si planirao – ali nešto će kliknuti.
Zato nastavljam. Sa starim idejama, sa novim. Sa ludim pokušajima, sa tihim skicama. Jer čak i kad ne uspe – meni se ipak nešto desilo.
I to nije malo.
Shvatio sam najvažniju stvar da je moja vera u neku stvar važna i da nekada prosto niko drugi sem mene ne može da je razume. Zato sam i krenuo pored svih sajtova i projekata da najjače radim na ovom blogu na mom ličnom sajtu na kome i uspeh i neuspeh zavisi samo od mene.
Volim ljude i da radim sa njima, ali iskreno retko ko koga poznajem je luckast kao ja, nemaju ljudi snage, nemaju strast koju ja imam i da ne bude ovaj članak oda samom sebi prekinuću ovu rečenicu i reći da ću od sad pa nadalje ispuniti sve svoje ideje, ako treba i sam.
Lepo napisano 🙂