Zašto je loše imati plan B

22. oktobra 2022.

Zašto je loše imati plan B

Malo sam bio zapostavio pisanje svog dnevnika u osnovnom pravcu nastanka ovog bloga uopšte, više sam pisao o poslu, koji je zapravo ono što volim pa nekako i ne doživljavam to kao posao, kao što se često citira otprilike radi ono što voliš i nećeš raditi ni jedan dan. To se meni desilo i zapravo je to i deo ove priče u podnaslovu. Radićeš ono što voliš ako znaš kako. Na žalost nije dovoljno zaželeti. Ja kada sam krenuo sam sam veoma dobro znao šta hoću, nisam znao kako, ali sam dao otkaz u firmi u kojoj sam radio i kao junior developer krenuo u neizesnost………

Radio sam u jednoj elektro firmi i krenuo sam da učim programiranje uz posao, malo dete (bebu) nisam imao ni jedan dinar viška u kućnom budžetu, ali sam tačno znao šta hoću i da ponovim nikako nisam znao kako ću doći do toga. A to je bila sad malo floskula finasijska nezaviznost, sloboda u vremenu i prostoru i ono što je najvažnije prostor razvoja sopstvenih ideja. Gledajući sa distance sisteme veće koji generalno imaju princip poslovanja zasnovan na prodaju radne snage, outsorsuju dobre IT radnike i rade projekte za inostranstvo. I sam sam to pokušao sa prijateljem iz Kanade, kao i sa prijetaljicom iz Amerike. Ali tad definitivno nismo znali kako. Prvo zrnce mudrosti u ovom tekstu….potrebno je pored sreće malo (više) iskustva, koje ja tada nisam imao. Prosto nisam znao ni da „prodam“ uslugu, a nisam znao ni da naplatim posao onoliko koliko košta. Sada odbijam na prvu bilo koga ako procenim da ne zna šta hoće i ne zna da posluje već ima kapital koji je bacio u promet i radi na ko zna koji način.

Kako sam došao do finasijske nezavisnosti je glavno pitanje ovog članka koji pišem. Prvo, što sam već napisao ostavio sam siguran posao koji je bio sve što imam i krenuo u pravcu koji ne poznajem. Dobro poznato je da tamo gde nam je fokus tu nam je i rezultat. Pokretanjem Webcon radionica u startu pandemije nije bilo ništa sigurno osim vere u sopstvenu stvar i rezultat. A pre svega znao sam veoma jasno šta želim da i to ponovim. Tada sam naučio da ne budem više stidljiv i povučen i da mogu da izađem u prostor  gde ne delujem iza zavese, jer sam pre svega hteo „Prve koderske online radionice u regionu“ tada kada je Webcon pokenut nije bilo ništa sem nasnimljenih kurseva i kurseva u učionici. Korona je kumovala novom formatu koji je promenio igru. Sve karte sam stavio u razvoj ideje Webcon radionica.

Ono što sam tada naučio je da taj koncept koji nije podrazumevao rad sa potpunim početnicima koji nemaju predznanje nije dobar, jer tada su dolazili na programe gde treba predznanje dolazili sa više nego minimalnim znanjem i prosto nisu svi izvlačili benefite programa koji su tada rađeni, pre svega radionice „30 dana kodiranja“ i „Custom theme development„.

Tako je došlo lagano i do promene pravca i to je drugi glavni momenat koji je koristam u ovom tekstu. Promena pravca je ključna stvar za razvoj ideja i posla kojim se bavimo, ako shvatimo da neki pravac nije dovoljno dobar i da ima mane ili da ne donosi dovoljno novca i slično onda prosto menjamo pravac. Tako je u prvi plan izleteo Websites Workshop.

Promena pravca

Kao što sam pomenuo ne treba se plašiti ni bežati od izmene koncepcije, koja može da se promeni koliko god je to potrebno. Kao što sam napisao, radionice su bile super, ali sam zaključio da je potreba za programima koji se popularno nazivaju „Od počenika do profesionlaca“ i organizovanje kurseva koji zapravo imaju i teorijski deo su ono što je potrebno, jer da bi se  bilo šta kvalitetno radilo potrebno je razumeti osnove. No nije nam taj deo toliko interesantan

Da se vratim malo unazad, kada sam osnovao Websites Workshop kao pravno lice 2016. godine bazirao sam poslovne planove na izradi veb sajtova za klijente i to sam razvijao kao glavnu ideju i pomenuo sam pokušaje manje uspešnog outsorcing-a. U tim danima sam pokušavao i radio za nekoliko drugih firmi i čak neko vreme radio paralelno i za sebe i za druge, ali sam tada shvatio da tako razvijam tuđi posao, a ne svoj, da sam samog sebe stavio u drugi plan. Iako tu imam sigurnost, ali sigurnost onemogućuje razvoj svojih ideja. Pa sam morao da se otisnem u nesigurnost da sam sve organizujem pa kud puklo da puklo. Bilo je teških dana i situacija, ali šta god da radimo to će nas pratiti. Tih dana prvi put sam krenuo saradnju sa Novosadskom ženskom inicijativom, gde sam održao prve edukacije kao predavač. To se svidelo ženama koje sam obučavao i tako sam krenuo u ovaj prostor iz kojeg sada nema povlačenja.

Tako sam početkom korone rađanjem Webcon-a potpuni akcenat i fokus stavio na edukaciju i zapravo što dublje ulazim u taj prostor vidim da bi bio dobar predavač moram to da radim svim svojim silama i bićem, da živim to što radim, da bukvalno živim veb dizajn i development. Mnogo sajtova sam pravio uživo sa polaznicima uživo bez ikakve pripreme, otvorim mejl koji sam dobio od klijenta i radio sajt korak po korak. I tek kada sam počeo da živim svoj posao prestao sam da radim, zapravo više i nemam radno vreme i ceo dan je „život uživo„. Posle prve obuke sam napravio i svoj prvi pisani materijal u vidu štampanog materijala. Počeo sam da se krećem da se odazivam na meetupe, konferencije i razne događaje i da delim znanje i iskustvo.

Nema plana B

Ono što sam ja odlučio da nema plana B da ne želim da imam „siguricu“ niti odstupnicu ili svoju mirnu luku. Da dodam ne mislim da je to loše niti da su ljudi koji tako rade i razmišljaju ludi, ali prosto teško mogu da ispunjavam svoje zamisli usput, dok zapravo većinu svoje energije koristim u tuđoj firmi. Preduzetnički način razmišljanja i nije za svakog i da dodam da sam 2 puta imao neuspehe sa poslovima koje sam pokretao, tako da nisu priče iz Silicijumske doline ono što se lako ostvaruje, zapravo i mogu, ali morate da imate veru i da znate koja je to vaša stvar.

Ono što sam ja na primer osetio kao samopouzdanje je momenat plasiranja svojih ideja i projekata na različitim platformama i sve su do sada redom uspešno realizovane. Nedavno sam pravio program 1 na 1, sa 6 ljudi prošao kroz to putovanje imamo još nekoliko predavanja i to smo realizovali, a za taj program nisam uložio ni jedan dinar u reklamu, samo sam objavio na društvenim mrežama da to radim i prijavilo se 10, ljudi, sa 6 sam krenuo na putovanje. Posle toga nedavno sam pokrenuo kurs koji prati pisanje moje knjige koju trenutno pišem i to sam objavio na ovom blogu, na sajtu koji nije nikada ranije služio za plasiranje bilo kakvog plaćenog programa. Ali je prosto kurs realizovan sa 20ak upisanih ljudi što je bio plan. Pvih 10 su došli za par dana isto bez reklame, a onda sam još okupio ostatak plaćenom rekalmom, jer je malo „bezobrazan“ facebook algoritam i nije toliko naklonjen organiskom pristupu, a na pola puta promocije sam obustavio upis zbog pokretanja Fullstack kursa na Websites Workshop, pa sam morao da ubrzam stvar i tu je reklama na društvenim mrežama dobar način kako da ubrzamo stvari.

Da zaključim za kraj radim još par projekata Web dizajn studio koji je pri kraju da polaznici mojih programa imaju mogućnost rada na pravim projektima još za vreme kurseve, zatim podkast i online radio stanicu, počeo sam da se bavim fotografijom…..I sve to sad radim jer nemam alternativnog plana odlučio sam davno šta želim i dalje ne znam mnoge stvari kako, već testiram, odvažim se i „glupo“ mi je da“ proplivam“ nego kada treba „prolijem“ krv za ideju…..Ne odustajem nikada i naučio sam da verujem u sebe i sopstvenu stvar i kada nema nade, a nade uvek ima.

Nezavisan sam, imam vremena za dobru knjgu i imam vremena za razmišljanje, jer i kada ne radimo konkretan zadatak kao frilenseri, preduzetnici, slobodni strelci kada imamo vremena da radimo na biznisu, na idejama to nije izgubljeno vreme. I nemam plan B, jer je onda lako odustati i vratiti se u sigurnu luku, jer moja je priroda takva, pomalo divlja, ne volim kliše, ne volim ni životne šablone (iako dobri šabloni nisu loši), ali takvog me meaka rodila.

Iz ugla razvoja svojih poslova i ideja „nemanje“ alternativnog plana, koji zovemo plan B je koristan jer onda moramo svim silama da razvijemo „sopstvenu“ stvar. Želim vam svima sreću u realizaciji svojih ideja i sreće! Morate da se ložite na nešto, da to volite uistinu, nije dovoljno želetii nekakvu promenu ili finansijski preokret, to dođe kao posledica kvaliteta koji stvorite.

Komentari

Napišite odgovor ili komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


© Slobodan Mirić - Dnevnik jednog programera