Veoma me usrećuju ove letnje čarolije, prošlog leta sam na Webconu napravio Letnji izazov, ovog leta Letnju školu blogovanja gde se okrećem više ljudima kojima treba sajt iz nevažno kojih razloga, tako da nema veze sa programiranjem.

Nema teških tema, samo WordPress zeza, pričam i o alatima koje koristim za pripremu vizuala i obradu fotografija, gde nalazim fotografije, kako ih pravim sam za koju namenu. Kako iskoristiti mobilni telefon, par alata za editovanje, društvene mreže preko kojih se plasiraju priče sa bloga i zašto i šta pisati.

Mene interesuju reči, volim kada ostane ono što radimo, mislimo, živimo. Osnovna paradigma je da pišete o onome što znate i o onome što volite, bilo to kuvanje, programiranje, literatura, umetnost, muzika, sve vrste poslovnih blogova… Blog zapravo ima neograničenu meru “zbližavanja” sa onima za koje pišete i imate neograničen prostor koji usput pomaže u rangiranju vašeg sajta. Ja na primer ovaj Dnevnik pišem samo za sebe i ne mora niko nikada nikad pročitati ni jedan blog post i to je u redu.

Ideja za letnju školu blogovanja je nastala sa drugim delom mene koji je deo IT komune koja je nastala iz potrebe da se okupljamo oko istih ideja i družimo, pomažemo, radimo zajedno. Pročitajte i poslednji blog na temu letnje škole i saznajte dodatno o programu, a evo i ovde na linku prva epizoda, a evo i druge epizode.

Leto je vrema kada je najviše sve po mom, radujem se u ovom programu jer me “okida” bilo šta što može nekome pomoći, a da nije iz koristi. Živeli vi meni 100 godina..