Nije AI problem – problem je pretplata
Posle prošlog teksta o vlasništvu naspram rente, dobio sam mnogo reakcija na objavu članka na Linkedinu i Facebooku. Ono što je dobro shvatio sam dodatno ono što sam primetio od ranije, da ljudi reaguju na naslov, ali da ne pročitaju članak u objavi i komentarišu prilično paušalno. Ali i sa druge strane da treba ići dublje u pojašnjavanju stvari, jer ja kao senior IT radnik možda neke stvari podrazumevam i možda ima tj sigurno ima prostora da se razloži priča da je svima razumljiva bez obzira ne tehničko predznanje.
Ono što moram reći odmah što znači i što je zaključak ljudi iz posla pogotovo iz hosting branše su mi slali poruke i neki i šerovali tekst i zaključak je da je tekst koji sam pisao pre ovoga možda bio nedovoljno jasan i nije možda napisan jezikom koji je svima razumljiv, mada više je problem komentarisanje pre počitanog teksta, ali nema veze, ja ću biti bolji što bolje razumem ljude, tako da hvala svima ja učim.
Postoje dva potpuno odvojena pitanja kad gradite nešto na internetu:
Prvo – ko ili šta je napravio sajt. Da li ste kucali kod ručno, ili je AI alat (ClaudeAI, Chat GPT, Lovable, TraeAI, CursorAI….) generisao najveći deo za vas. Ovo pitanje se tiče brzine i veštine.
Drugo – gde taj sajt živi i ko drži ključeve. Da li je na vašem hostingu, sa vašim domenom, sa kodom koji možete da preuzmete i odnesete – ili je zaključan unutar platforme kojoj plaćate mesečno, i bez te uplate nestaje. Ovo pitanje se tiče vlasništva.
Ova dva pitanja nemaju veze jedno sa drugim. I to je greška koju sam napravio u prošlom tekstu – spojio sam ih kao da je „AI sajt“ automatski isto što i „iznajmljen sajt“.
Nije.
Moj pristup je višestruk, ja ne koristim samo jedan pristup i otvoren sam i radim više tehnologija i zapravo koga briga u čemu je napravljen sajt već šta on predstavlja i da li on “radi” posao svom vlasniku. Odavno sam naučio tu lekciju, kada mi je pre tipa skoro 10 godina jedan marketar skrenuo pažnju na to, kada sam ja još bio preoduševljeni koder, koji kada napravi nešto bude srećan zbog toga. Tada još nisam razmišljao dovoljno široko.
Ja sam podrazumevao da je pretplata nekog AI alate = gotov sajt, a za početak to nije tako. Jer ne znaju svi ni toliko.
Sajt napravljen uz pomoć AI alata, čiji kod možeš da preuzmeš i hostuješ gde želiš – to je vlasništvo, isto kao i klasičan WordPress sajt ili bilo koji drugi nebitno kako je napravlje do kraja. AI je tu samo ubrzao proces izrade, nije promenio ko poseduje rezultat. Naravno ni WordPress ne isključuje AI u procesu izrade sajtova da se i tu razumemo.
Neki su komentarisali i isticali da su HTML sajtovi rešenje, jesu zapravo. Ali samo ako je to potpuno statičan sajt bez bilo kakve funkcionalnosti. Ali na kraju retko ko ima takvu potrebu i tako “mrtvi” tj sajtovi koji nemaju promena i na google neće imati uspeha, sem ako vam ne treba samo da nekom po potrebi pošaljete link. I to je validno i ok rešenje.
S druge strane, platforme poput Wixa ili Shopifyja – bez obzira da li AI ima ikakve veze sa njima – rade po modelu pretplate. Dok plaćate, radi. Prestanete – nestaje, ili postaje neupotrebljivo bez te mesečne uplate. To nije problem AI-ja. To je poslovni model – i postojao je mnogo pre nego što je iko pomenuo veštačku inteligenciju.
Prava linija razdvajanja, dakle, nije „AI ili ne AI“. Prava linija je: možete li da odete, sa svime što ste napravili, bez gubitka?
Ako odgovor je da – bez obzira da li ste sajt kucali sami, platili nekome, ili ga je najvećim delom napravio AI alat – to je vaše. Ako je odgovor ne, ako vas platforma drži taoca mesečnom uplatom – to je renta, bilo da je AI uključen ili ne.
Neki su komentarsiali, ali ako ne platiš hosting nemaš sajt, ali ogromna je razlika da za cenu mesečne rente imaš godišnji hosting…to je suštinska i važna razlika. Cena je klijentima nešto što nije nevažno, u većini slučajeva to je najvažnija stavka u sklapanju posla, da li može ili ne da vas plati. O vlasništvu neću ni da govorim ponovo, razlika je rentiranje sajta i vlasništvo nad njim.
Moj projekat ProjectFlow management koji će biti i predmet ove knjige kroz konkretan rad je primer rentiranog sajta, što znači da ja nisam tvrdoglavi zastupnik neke teze, već je ideja ove knjige da ljudima koji žele sami da preuzmu svoje poslovanje na internetu pomognem da sagledaju sve uglove.
ProjectFlow “trči” na Lovable platformi koja je jedan od mojih omiljenih izbora AI alata. Glavni razlog je što je to platforma koja zatvara sve u njoj može da se namesti ceo sistem da sve funkcioniše savršeno. Na pomenutom sajtu ProjectFlow management integrisano je plaćanje, ima bazu podataka i daleko je otišao razvoj sajta. Baza u pozadini je Supabase i ja u jednom trenutku mogu da odem sa Lovable platforme, ali mi odgovara njen ekosistem i radim više projekata u tom okruženju i ti novci koje dajem mi ne znače tj to što dobijam vredi mnogo više od pretplate. Imam 2 kupljena domena na projektima u Lovable i treći će biti za koji dan i tako da tih 25 dolara mesecno meni realno nisu previše, ali i dalje je to prilično skupo ako uporedimo sa nekim hostingom koji je znatno jeftiniji.
I poenta je da se napravi razlika, a to što ja favorizujem jeftinija rešenja je nešto drugo. Pre svega knjiga (Tvoj posao na internetu bez agencije i rente) čiji je ovaj tekst deo namenjena je onima koji sami žele da grade svoje interenet prisutvo i poslovanje i u startu ako tek kreću možda tj sigurno su troškovi važna stavka.
Kritike na WordPress
Ono što ostaje tačno iz prošlog teksta: WordPress i dalje ostaje moj prvi izbor za većinu malih biznisa, ne zato što je jedini put do vlasništva – GitHub Pages, Netlify, Cloudflare Pages i slični besplatni hosting servisi su takođe legitiman, vlasnički put, samo zahtevaju malo više tehničkog predznanja. WordPress je moj izbor jer ne traži pisanje koda, ima ogroman ekosistem, i pristupačan je i onima koji nikad nisu otvorili terminal.
Mada ja preferiram više WordPress custom teme i pravljenje sopstvenih dodataka po želji jer tako takođe izbegavamo pretlplate određenih plagina, a možemo sami da napravimo za svoje potrebe dodatke. No neki su ipak bnezaobilazni kao ACF PRO, WooCommerce, Polylang, WP Rocket i još nekoliko ključnih plagina.
I opet muslim da nema mnogo slučajnosti u velikim stvarima.
Brojke variraju malo (uobičajeno za ovu vrstu statistike), ali ne puno. Najpouzdaniji i najčešće citiran izvor je W3Techs, i konsenzus za jun 2026. je:
WordPress trenutno pokriva oko 41,9 – 43,5% svih sajtova na internetu – prema W3Techs podacima, WordPress je u junu 2026. dostigao 41,9% svih sajtova globalno, sa preko 600 miliona sajtova koji rade na njemu. Što se tiče CMS tržišta specifično (sajtovi koji uopšte koriste neki sistem za upravljanje sadržajem), WordPress drži čak 59,4% – što znači da je veći od svih konkurenata zajedno.
Rast je usporio od 2022. godine, sa udelom koji se kreće između 42,5% i 43,5%, a 2026. je zabeležen prvi primetniji pad na 41,9% – mali, ali prvi te vrste. Razlozi koje izvori navode uključuju popularnost all-in-one buildera poput Wixa, Squarespacea i Shopifyja, porast AI-generisanih sajtova, opterećenje održavanjem i bezbednošću, kao i neizvesnost posle spora WordPress – WP Engine iz 2024. godine.
Hvala svima koji su komentarisali i ispravili me – to je tačno ono što ova knjiga treba da bude: živ razgovor, ne propoved sa govornice. A ja nisam neku napuvanko koji ne ume da sagleda tj sasluša mišljenja i zapravo hvala biću bolji kada razumem nedoumice ljudi i upoznam što više razmišljanja.
Napišite odgovor ili komentar