Vatra i ništa
Moj omiljeni pesnik je Branko Miljković, a pesma Vatra i ništa istražujue suprotnosti svetlosti i tame, postojanja i nepostojanja. A ovo je tako opsedajuća tema, bar za mene, ne samo sada trenutno već konstanto. Pa danas za laku noć ostavljam vam ovu pesmu pa je malo analizirajte i sami.
Vatra i ništa Gori vatra, ali mene Nema, iako mi lice Svetli od njenoga plamena. Ništa nije, ali mene Ima iako mi lice Crni od njegovog mraka. Ja ne znam šta je ovo, O vatro, o ništa, Ali gledam u vatru, Ali gledam u ništa. O vatro, ti si mrak Kojim crnim svoj dan. O ništa, ti si plam Kojim svetlim svoj san. Gori vatra, ali mene Nema, iako mi lice Svetli od njenoga plamena. Ništa nije, ali mene Ima iako mi lice Crni od njegovog mraka.
Ako je neko ljubitelj Brankove pozeije, evo dobrog linka. Branka su nazivali i princ poezije i okolnosti njegove smrti su misteriozne, ali o tome drugi put.
Branko se bavi dubokim egzistencijalnim pitanjima. Pitanjem postojanja i nepostojanja, biti i ne biti,a to je i je glavna tema ove pesme. Svi imamo duboke dileme identiteta i postojanja, možda i nemamo svi (smeh).
Branko je bio hermetički pesnik i njegove pesme nisu lake za interpretaciju.
Vatra simbolizuje život, energiju, svetlost, postojanje i to svi pokušavamo da razgorimo u sebi. Ona je dinamična i promenljiva, kao što je i ljudsko postojanje, nije ravna linija. Nekad gori jako, a nekada sasvim tinja i gasi se.
Ništa sa druge strane simbolizuje smrt, prazninu, tamu, nepostojanje, što je drugi deo nešeg života predstavljajući konačnost i odsustvo što je ponakada tako teško i poražavajuće.
Evo za kraj i recitacije od strane Šerbedžije koju svi znamo…
Napišite odgovor ili komentar