Zašto testiram ideje na tuđoj platformi
Posle dva teksta o tome zašto je pretplata zamka, red je da kažem i drugu stranu priče: koristim je. Sad, dok ovo pišem, razvijam – ProjectFlow i FoodCycle, oba na Lovable platformi, oba na mesečnoj pretplati. Plus još nekoliko manjih projekata na istom modelu.
Nije to kontradikcija. Renta ima svoje mesto u poslu – samo treba znati tačno gde.
Pravilo koje koristim je jednostavno: renta je za testiranje, vlasništvo je za ono što znam da radi.
ProjectFlow management je klijentski portal i alat za upravljanje projektima – ideja koju sam imao u glavi zadnjih godinu dana, ali nisam znao da li je dovoljno dobra da uloženo vreme i novac u custom razvoj ima smisla. Jer već postoje platforme za isti posao. No shvatio sam da ni jedna nije idealna za mene, pa sam napravio novu platformu koja ima predefinisane opcije jer prosto je i vodič za one koji možda ne znaju, kako pa su dobili gotov tok u koji samo treba da uskoče.
Sa druge ja kao Projekt menadžer imam svoju platformu koju razvijam i koristim za klijente i uskoro snimam i kurseve na temu projekt menadžmenta i analize podataka i samim tim moj proizvod nije samo alat za razvijanje projekata, već i community platfroma.
Umesto da angažujem programere i čekam mesecima ili sednem sam i par meseci radim na tome, da vidim da li ideja uopšte funkcioniše, napravio sam je na Lovable-u za nedelju dana, ali za 3 meseca doveo u stanje koje je na nivou koji sam očekivao. Sad je testiram, dorađujem, pokazujem ljudima i tražim izvore i načine finansiranja. Integrisao sam i plaćanje, ali do kraja godine pustiću besplatno.
Slobodno napravite nalog na ProjectFlow management platformi i uživajte besplatno.
Zašto sam baš izabrao Lovable?
Lovable je platforma na kojoj opisuješ šta želiš da napraviš, običnim jezikom, a AI generiše ceo sajt ili aplikaciju: dizajn, kod, bazu podataka, sve. Ono što je nekad tražilo programera i nedelje rada, sad se napravi za sat-dva razgovora sa AI-jem. Ekosistem je zatvoren – baza podataka (Supabase), plaćanje, autentifikacija, sve već povezano i radi zajedno, bez da ti moraš da spajaš deset različitih servisa. Upravo ta brzina i taj zatvoren, povezan sistem su razlog zašto ga koristim za testiranje – ne moram da razmišljam o arhitekturi, samo o ideji.
Da budem jasan – znanje arhitekture softvera nije nešto što treba zanemariti, i nije zamenjivo sa par dobrih promptova. Ono što meni štedi vreme u ovoj fazi jeste to što već znam šta gledam kad pogledam generisani kod, mogu da prepoznam kad nešto nije urađeno kako treba, i znam gde su granice ovog pristupa. Za nekoga ko ne razume tu pozadinu, ista brzina može da napravi nešto što izgleda gotovo, a iznutra je nestabilno čim treba da poraste ili da se poveže sa nečim složenijim. Zato i kažem da je ovo alat za testiranje ideje, ne zamena za razumevanje kako sajt ili aplikacija zapravo funkcionišu.
FoodCycle je ista priča, samo druga industrija – platforma koja povezuje restorane, kompostne partnere i građane oko bio-otpada. Cirkularna ekonomija, mapa toka otpada, radionice. Pre nego što uložim u domen i ozbiljan razvoj, treba mi odgovor na pitanje: da li restorani i građani uopšte žele ovo da koriste? To pitanje se ne rešava razmišljanjem – rešava se tako što napraviš nešto što ljudi mogu da probaju, brzo i jeftino.
To je razlika između ova dva projekta i, recimo Menucraft-a namenske teme tj templejta (šablona) sajta koji će praiti i portal direktorijuma sajtova za restorane. Oba projekta paralelno radim u WordPressu. Tamo znam da tražnja postoji – restorani trebaju sajtove, to je dokazan posao, prepoznata potreba. Tamo nema testiranja, ide se direktno u vlasništvo. Radni naziv platforme je Eat Novi Sad i tu će besplatno dobiti prostor svi restorani i oni koji dolaz u NS imaće jedan lep direktoriju i olakšanje u izboru restorana. Ono što je benefit biće lepih tekstova o hrani i gde tu hranu pojesti u Novome Sadu, pa kad ste već tu gde da odete i šta možete da vidite. A jedna od suština je da se tu nudi Menucraft rešenje za saj koji može restoran da dobije za 1 dan, da pošalje materijal i mi da upakujemo za doslovno 1 dan i da restoran ima svoj sajt sa svim neophodnim podacima i dobijaju i jedan digitalni meni u sklopu sajta kao i fizički QR kod koji direkt vodi na taj meni i da preko telefona u 2 sekunde lako gost pogleda šta restoran ili caffe nudi.
Naravno na sajtu direktorijuma restorana svoje mesto nalazi i Food Cycle kao mesto koje rešava i probleme viškova hrane i radimo i tu dimenziju cirkularne ekonomije i 3 stvari su povezane u jedan niz. Ali kao što vidite deo je jedan princip odmah WordPress, odmah egzekucija bez mnogo razmišljanja. U momentu pisanje teksta radim poslednje detalje pred lansiranje. I kao što vidite pišemo o samoj ideji, jer jedno je ideja, a jedno je egzekucija. A uvek neko dovoljno pametan i spretan može malo da izmeni ideju i da vas zgazi….Tako da prosto prostate da se bude bolji i brži od drugih.
Tako da, kad me sledeći put neko pita „a zar ti ne pričaš protiv pretplate“ – odgovor je: ne pričam protiv pretplate. Pričam protiv pretplate koju zaboraviš na tri godine, umesto da je iskoristiš za ono za šta služi.
Renta je za testiranje. Vlasništvo je za ono što znaš da radi.
I jedna stvar koju sam naučio, ne iz teorije nego iz hiljadu urađenih sajtova: ideja sama po sebi ne vredi mnogo. Jedno je ideja, drugo je egzekucija – i dok ti razmišljaš da li je trenutak pravi, neko dovoljno brz i spretan može da uzme istu ideju, malo je izmeni, i pretekne te. Zato testiram brzo, na tuđoj platformi, dok ne znam – i prelazim na svoje, čim znam..
Napišite odgovor ili komentar