Evolucija CMS-a / Od jednostavnih alata do složenih platformi
Na početku moramo pojasniti sam pojam CMS sistema. CMS ili Content Management System je softverska platforma (sistem) koja omogućava korisnicima da lako kreiraju, uređuju, organizuju i objavljuju sadržaj na webu bez potrebe za naprednim tehničkim znanjem. Umesto da peške kodiraju svaku stranicu, korisnici mogu da se oslanjaju na intuitivne alate koji im pomažu da upravljaju sadržajem kroz kontrolnu tablu – dashboard.
Prethodnici CMS-a: Statistički HTML fajlovi i kodiranje
Pre nego što su CMS sistemi postali standard, web stranice su se pravile pomoću statističkih HTML fajlova koji su morali biti ručno kodirani. To je značilo da je svaki sadržaj, čak i najmanja izmena, zahtevao direktno uređivanje HTML koda što je onemugućavalo baš bilo kome da održava sajt.
Problemi statičkog principa
Ručno kodiranje: Programeri su pisali HTML, CSS, po potrebi i JavaScript kod za svaku pojedinačnu stranicu.
Spor proces: Svaka promena ili ažuriranje zahtevali su vreme i tehničku veštinu, čak i za jednostavne promene poput ispravke teksta.
Ograničena skalabilnost: Kako bi se broj stranica povećavao, postajalo je sve teže održavati doslednost i ažurirati sadržaj.
Održavanje: Svi fajlovi su morali biti ažurirani zasebno, što je otežavalo upravljanje većim sajtovima.
Prvi CMS sistemi: Pojava jednostavnih alata
Početkom 2000-ih, pojavili su se prvi Content Management System (CMS) alati koji su omogućili jednostavnije upravljanje sadržajem na webu.
Ovo su neki od prvih i najpoznatijih sistema:
Drupal: Pokrenut 2001. godine, Drupal je bio jedan od prvih open-source CMS sistema koji je ponudio modularan pristup, omogućavajući korisnicima da proširuju funkcionalnosti pomoću dodataka (modula).
WordPress: Lansiran 2003. godine, prvobitno zamišljen kao platforma za blogovanje, WordPress je brzo prerastao u jedan od najpopularnijih CMS sistema na svetu zahvaljujući jednostavnom korisničkom interfejsu i velikom broju dostupnih dodataka.
Joomla: Pokrenut 2005. godine, Joomla je bio poznat po svojoj fleksibilnosti i sposobnosti da upravlja kompleksnijim sajtovima i aplikacijama, ali sa jednostavnijim korisničkim iskustvom nego neki raniji sistemi.
Ograničenja ranih alata
Jednostavne funkcionalnosti: Prve verzije CMS-ova bile su ograničene po pitanju funkcionalnosti i dizajna. Mnoge napredne opcije koje danas uzimamo zdravo za gotovo, kao što su fleksibilni dizajn, višejezična podrška ili integracija sa eksternim alatima, bile su ili nedostupne ili teško dostupne.
Tehnička složenost za proširenja: Iako su omogućavali osnovno upravljanje sadržajem, dodavanje kompleksnijih funkcija često je zahtevalo prilagođeno kodiranje i tehničko znanje, što je ograničavalo broj ljudi koji su mogli efikasno koristiti CMS.
Problemi sa skalabilnošću: Rani CMS sistemi nisu bili optimizovani za velike sajtove sa velikim količinama sadržaja. Kako su potrebe korisnika rasle, ove platforme su morale evoluirati kako bi podržale veće, složenije projekte.
Prelaz sa statike na dinamiku
Rani CMS sistemi su obeležili prelaz od statičkog weba ka dinamičkom i fleksibilnom pristupu upravljanju sadržajem. Iako su imali ograničenja, omogućili su korisnicima bez tehničkog znanja da se uključe u online svet i postavili temelje za dalji razvoj kompleksnijih platformi koje danas koristimo.
Open-source CMS sistemi doneli su nekoliko prednosti
Besplatna dostupnost: Svako je mogao preuzeti i koristiti softver bez plaćanja licenci, što je omogućilo malim preduzećima, organizacijama i pojedincima da lako započnu svoj online projekat.
Otvoren kod: Kod ovih platformi bio je dostupan svima, što je značilo da su korisnici mogli prilagoditi sistem svojim potrebama ili dodati nove funkcionalnosti.
Brz razvoj i inovacije: Open-source zajednice širom sveta mogle su brzo identifikovati probleme, dodavati funkcije i deliti svoja rešenja sa ostatkom zajednice, što je ubrzalo razvoj i poboljšanje ovih sistema.
Prednosti CMS sistema
Zahvaljujući open source pristupu, platforme poput WordPress-a (2003), Joomla-e (2005) i Drupal-a (2001) brzo su rasle i prilagođavale se potrebama korisnika, čineći ih fleksibilnim, moćnim alatima za različite namene.
Jedna od najvećih prednosti open-source CMS sistema bila je mogućnost personalizacije i prilagođavanja pomoću dodataka (plugina) i tema. Ovo je omogućilo korisnicima da kreiraju jedinstvene sajtove sa naprednim funkcionalnostima bez potrebe za velikim timovima programera.
Uloga zajednica i ekosistema dodataka
Dodaci (pluginovi): Omogućili su korisnicima da dodaju funkcije kao što su kontakt forme, e-prodaja, analitika, bez potrebe za dodatnim kodiranjem. Na primer, WordPress je brzo razvio ogroman ekosistem dodataka sa hiljadama opcija koje pokrivaju gotovo svaku zamislivu funkcionalnost.
Teme: Zajednice su kreirale teme koje su omogućavale korisnicima da lako promene izgled svojih sajtova. Tako su korisnici mogli prilagoditi svoj sajt sa malo truda i resursa, što je dodatno povećalo popularnost CMS sistema.
Zajednica: Uspeh ovih platformi velikim delom dolazi od angažovanih zajednica korisnika i programera. Ove zajednice su doprinele ne samo pisanjem dodataka i tema, već i pružanjem podrške, dokumentacije i vođenjem edukativnih radionica.
Popularnost CMS sistema
Dominacija open-source CMS-ova – prema raznim izvorima, poput W3Techs, WordPress, Joomla, i Drupal su među najdominantnijim open-source CMS platformama na internetu. WordPress sam zauzima oko 43% svih web sajtova (i više od 60% tržišnog udela među CMS-ovima). Joomla i Drupal su iza njega, ali i dalje imaju značajnu prisutnost među open-source rešenjima. Dominacija ovih platformi ukazuje na popularnost open-source modela zbog fleksibilnosti, velike zajednice korisnika, i broja dostupnih dodataka i proširenja.
Ključni momenti u razvoju
WordPress 3.0 (2010): Uvođenje „custom post types“ značajno je proširilo upotrebljivost platforme, omogućivši korisnicima da kreiraju složenije sajtove od blogova.
Drupal 7 (2011): Poboljšanja u korisničkom interfejsu i modularnom sistemu dodataka učinila su Drupal fleksibilnijim za veće, složenije projekte.
Uvođenje e-trgovine: Dodaci poput WooCommerce-a za WordPress omogućili su jednostavnu integraciju e-prodaje, čime su CMS platforme dobile još širu primenu.
Savremena generacija CMS platformi
Sa sve većom potrebom za fleksibilnošću i integracijom različitih tehnologija, poslednjih godina smo videli razvoj tzv. headless CMS platformi. Za razliku od tradicionalnih CMS-ova, gde su upravljanje sadržajem i prikaz tog sadržaja povezani, headless CMS sistemi odvajaju backend (upravljanje sadržajem) od frontenda (prikaz sadržaja).
Primeri headless-a
Neki od popularnih headless CMS-ova su
Strapi, Contentful, Sanity i Ghost. Ovi sistemi omogućavaju brže i efikasnije pravljenje aplikacija i sajtova, pružajući programerima veću kontrolu nad finalnim proizvodom.
Gatsby i Contentful
Gatsby je statički generator stranica (SSG) izgrađen na Reactu. To znači da generiše HTML stranice na serveru i distribuira ih direktno korisnicima, što rezultira ekstremno brzim vremenima učitavanja.
Gatsby koristi JavaScript, React, i GraphQL za kreiranje brzih i optimizovanih statičnih sajtova. Evo kako funkcioniše:
- Sakupljanje podataka: Gatsby može preuzeti podatke iz različitih izvora (API-ja, CMS-ova poput WordPress-a, Markdown datoteka, baza podataka, itd.) pomoću GraphQL-a.
- Generisanje stranica: Na osnovu podataka, generišu se statične HTML stranice koje su optimizovane za performanse.
- Distribucija: Jednom kada su stranice generisane, mogu se hostovati na bilo kojem serveru ili servisu za statički hosting (npr. Netlify, Vercel, GitHub Pages).
Wagtail moj izbor
Wagtail je open-source CMS izgrađen na Pythonu i Django frameworku. Poznat je po svojoj jednostavnosti upotrebe, fleksibilnosti i snažnim funkcijama za uređivanje sadržaja.
Cloud-based CMS sistemi
Još jedan značajan trend u razvoju savremenih CMS sistema je prelazak na cloud-based platforme. Tradicionalni CMS-ovi su obično zahtevali instalaciju i održavanje na serveru korisnika.
Cloud-based sistemi nude nekoliko ključnih prednosti
Jednostavno skaliranje: Korisnici mogu brzo povećati kapacitet i performanse svojih sajtova bez potrebe za dodatnim serverima ili infrastrukturom.
Niži troškovi održavanja: Pošto su ovi sistemi hostovani na cloudu, nema potrebe za tehničkim održavanjem servera. Sve se automatski ažurira, što smanjuje troškove i tehničke zahteve za korisnike.
Brzo postavljanje: Platforme poput Wix-a, Squarespace-a, Shopify-ja omogućavaju korisnicima da brzo kreiraju i pokrenu sajtove pomoću jednostavnih alata za izradu stranica. To ih čini idealnim rešenjem za male firme, freelancere i one koji žele brz i jednostavan način za prisustvo na internetu.
Ovaj tekst je zapravo prezentacija sa sitnim izmena koju sam prezentovao na Drupal kampu u Novom Sadu 2024. godine. U produžetku dodajem par fotografija da vidite kako nam je bilo.
Za slike na Drupal kampu zaslužan je Dejka foto studio iz Novog Sada, ako vam trebaju profesionalne fotografije bilo kog tipa kontaktirajte ih.
Napišite odgovor ili komentar