Pitanje 1: Ćao Slobo, za početak odakle ideja da sam sebe intervjuišeš?

Odgovor 1: Odlično pitanje! Pa volim da smišljam raznorazne gluposti, ovo je jedna od njih 🙂

Pitanje 2:  Jesi srećan, potrošio si već zavidne godine, da li si dostigao sreću?

Odgovor 2: Sreća je precenjen pojam, treba svako prvo da razluči šta je za njega sreća. Sreća ide i uz tugu i druge životne probleme i nedaće, u suprotnom ne bi ni znali da  nam je dobro, ako nismo okusili loše. Za mene sreća nije nepresušan bunar lepih želja. Ali zbir svih fragmenata života u zbiru daje sreću. Ispričaću jedan događaj od sinoć….Bio sam na svadbi kod burazera Ognjena u Apatinu i posle više pelinkovca neko mi je bilo potrebno postao sam preosetljiv, emocije su mi explodirale. Svadba je bila u nakadašnjoj Kuglani u Apatinu, gde su mnoge generacije apatinki i apatinaca stajali na ludi kamen, pravili se ispraćaji u vojsku….

I tako sam se setio svog odlaska u vojsku i ispraćaja u Kuglani. Tada je nastala poslednja zajednička fotografija moje porodica: tata, mama, brat i ja….I otkočila se sećanja….Majka mi je umrla skoro pre 20 godina (18) i vratila mi se slika kako je ona plakala tog dana, setio sam se dana kada sam ja ulazio u autobus za Vranje, prosto mi je bilo teško što ću biti dugo odvojen od njih. I misli su mi otkočile kočnice počeo sam u sred svadbe da plačem bez suza u sebi, dok odjednom nije krenula da mi drhti brada i ja sam izjurio napolje i zaplako onako zapravo….Odaljio sam se od ulaza stajao pod zvezdana “kod male stanice” pod kojim sam provodio mnoge lepe i bezbrižne detinje dane…Ispod kuglane je kanal koji kad zaledi bude naša ledena dvorana,gde smo igrali hokej, pak smo sami pravili, od grana vrbe pravili sami štapove za hokej….Sećanja sam mi navirala i nekako sam se sredio i vratio se na slavlje. “Tetka” Tanja Dražić me pitala “Bobo da nisi ti plakao?” Ja rekoh jesam šta ću, da ne lažem

Snajka Ceca me pitala jesi dobro? Ne može čovek da se isfolira nekada, mada ja nisam ni hteo. Sabrao sam se i kada sam shvatio da ću narednog dana biti uz Tašu i decu i vratio se u realnost. I sad dok ovo pišem i gledam Taškicu pored sebe, shvatam da sam srećan i da moramo razumeti prirodne cikluse života i da sećanja na naše preminule bližnje  i ta su sećanja mahom lepa (ponekad tužna)….Ali meni je majka otišla iznenada sa 47 godina, 2 više od mene sada i strašno mi nedostaje i svaki dolazak u Apatin mi je dugo bio težak, sad ponekad, kako je bilo sinoć…

Pitanje 3: Što se ne baviš muzikom, koju toliko voliš?

Odgovor 3Ko kaže 🙂 Pa ne sviram usnjak i ne sviram ljudima, ali sviram ukulele kada mi se svira i zadovoljan sam. Kada smo Pepa i ja išli na pregovore sa jednim izdavačem u Beograd, oni su nam rekli da misle da je dobar materijal, ali su bili u fazonu vi svi radite, imate neke poslove i da to nije dobro za bluz. Sa distance mislim da su bili u pravu, kada to što radiš nije u fokusu fali nešto, ne živiš to, već ideš na posao….To nije prepraka za stvaralaštvo, ali sam ja negde od onih koji bi bio bluzer od glave do pete tj da mu bluz bude posao, a to je kao na primer kada si član Crkve kao monah, a ne kao laik, iako i jedan i drugi imaju isti cilj.

Kafe Elit - pao pod naletom građevinskog ludila koje je unakazilo Novi Sad

Kafe Elit - pao pod naletom građevinskog ludila koje je unakazilo Novi Sad

Pitanje 4: Koji su ti planovi za budućnost?

Odgovor 4: Imam mnogo planova i više ideja nego što je realno da se desi, ovde ću opisati samo one koje sam čvrsto odlučio u bliskoj budućnosti. Prva je odluka da napišem knjigu radnog naziva Nikad nije kasno ( tema – Praktični veb dizajn) i topre svega vezano za prv deo naslova, da nikada nije kasno da radimo ono što želimo, ja sam prvu liniju koda napisao u 37-oj godini. Što se tiče tematike to će biti skup jezika i alata koji su nephodni za jednog top veb dizajnera. HTML, CSS, SASS; Bootstrap, Tailwind, WordPress, dok ću Javascript i PHP opisati u meri potreba za veb dizajnere. Neću otkriti sve detalja, ali knjiga neće biti obična i pratiće je drugačija promocija i dodatni formati.

Drugi projekat je online radio i to će uskoro da se desi, kao i podkast i to jedan koji će pratiti ovaj sajt i neće biti preterano poslovan, dok će drugi biti vezan za Websites Workshop.

Pitanje 5: Kad ćeš skinuti koju kilu i početi vežbati?

Odgovor 5: E mogao si neko lakše pitanje 🙂 Pa od sutra, od ponedeljka (smeh). Vadim rolere iz ormara i krećem rolling 🙂 Piću smuti za doručak i neću jesti slatko i hleb (smeh).

Pitanje 6: Šta čitaš ovih dana?

Odgovor 6: U poslednje vreme čitam duhovnu literaturu (kao nekad), fenemenalnu knjigu o Svetom Josifu Isihasti iz pera jednog od njegovih učenika Starca Jefrema Filotejskog i Arizonskog. Svetogorci su mi uvek bili veoma posebni i sve vezano za Svetu Goru mi jako prija.

Prolazim i delove knjiga o svih tehnologijama koje koristim u radu jer i sam sam počeo da pišem na tu temu i prosto gledam kako to rade i drugi ljudi.

Čitam i preko Bookmate aplikacije uvek nešto, trenutno super knjigu o Dženis Džoplin pod nazivom Dženis – Njen život i muzika. Vrlo interesantna knjiga, volim biografske knjige i romane, to mi je baš super u zadnjih par godina.

Pitanje 7: Jel imaš neku poruku za kraj?

Odgovor 7: Ne volim baš da delim ovu vrstu saveta, ali jedan bih istakao jer je univerzalan, a to je da ako ste uporni dostićićete svoje želje, ponekad je to veoma teško, ali morate verovati u sopstvenu stvar, ideju. Vera je osnov svega.

Želim vam sve najbolje, dragi ljudi 😉 Godine su brojevi sa jedne strane, iskusvo sa druge strane i svi brojevi imaju svoju lepotu, samo u nekim momentima ne umemo da se snađemo i vrednujemo na pravi način.

I na kraju “Čuvajte dušu” jer sve ostalo je propadljivo i nije neophodni, duša je ono što nas čini ljudima, a naše kosti i mišići nose tu dušu i kada umremo naše telo se “izbacuje” van grada da truli i ne smrdi, a duša i to što je ta duša radila ostaje iza nas……

Plažna literatura, zaliv Strimonikos - Grčka

Plažna literatura, zaliv Strimonikos - Grčka